Vesnin put u Zagreb

Postoje trenutci na sceni koji mi se večno urezu u sećanje. Uz svu svoju ljubav koju osećam za profesiju koju sam izabrala u životu nema takvih trenutaka previše.

aprila 2015. učestvovala sam na svetkovini u Zagrebu, a povod je bio desetogodišnji jubilej Pravoslavne Srpske Gimnazije Katarina Branković Kantakuzina. Uz hor monaha iz Kovilja, harfu i prvaka opere u Rijeci, Ivanu Srbljan, a po scenariju Ivane Cici Dimić govorila sam Katarinin životopis. Kantakuzina je bila princeza visokog roda, cerka Đurđa Brankovića, Grofica Celjska, tragične i tužne životne priče. Ideja i tako ambiciozna zamisao potekla je od našeg divnog Mitropolita Preosvecenog Gospodina Porfirija.
Zagrebačko najznačajnije pozorište HNK bilo je dupke puno. U publici su se našla čak tri predsednika Hrvatske. Gospođa Kolinda Grabar Kitanović koja je i pozdravila ovu svetkovinu, kao i dva prethodna predsednika Gospodin Josipović i Mesić, i to sedeći, za naše prilike nezamislivo, jedan do drugoga.

Doživeli smo na radost publike i nas samih zaista veliki uspeh. Boravak u prostoru naše Gimnazije uz Mitropolita, Vladiku Irineja i mnoštvo sveštenstva i uvazenih gostiju, ušinio je naš boravak praznikom za dušu i telo.

Radosti je bilo na pretek. Sam Gosp. Pupovac je izjavio da se desio uspeh za nas Srpski živalj gotovo neočekivano i nezamislivo. Da, Gospodin Porfirije je pokazao kako se vodi diplomatija.

Neka nam ga Bog i ljubav čuvaju.

Vesna Cipcic

Vesna Cipcic

Vesna Cipcic

Vesna Cipcic

Advertisements

Nikada nije kasno !?

Prvi put posle desetine godina obilazeci razne krajeve sveta, odvazih se da sednem u auto i upiutim u unutrasnjost Istre. Kad gle tamo Sv. Vincent, Tvrdjava Grimani iz 15. veka. Hum, najmanji grad na Svetu sa ikonama iz 15. veka, pa Motovun, Groznjan, Bale, BERAM sa ikonamaiz 15. veka medju kojima je i DANS MACABR iz 1474.GOD.. E, Oprtalj je pored starina i lepote ambijenta bogatiji za kadu Dzordza Harisona.Uvalih se u nju, pa makar na suvo .hi,hi…. Sta jos da nabrojim, a da se ne postidim sto sam mnogo pre ovog putovanja obisla i Toskanu i Umbriju. Zavukla se i upoznala svaki budzak uz istinske lepote ova dva kraja susedne nam Italije.

mot

Petnica

Petnica. Jedino mesto u ovoj našoj Srbijici ISTRAZIVAČKA STANICA PETNICA kraj Valjeva ostavlja snažan utisak i uliva poverenje da je na temu nauke i našeg školstva moguće i preporućljivo prepustiti im dete. Dakle nema potrebe u tu svrhu čeznuti za sličnim aktivnostima van granica naše zemljice. Deca se presrećna i zadovoljna vraćaju iz Petnice. Reče mi dete: Otišao sam jedan, vratio se drugi. Ima li lepšeg priznanja. Tako je malo potrebno toj nadarenoj deci, a ova naša zemljica čak ni to malo nekada nije u stanju da im pruži… Prolećni kursevi bili su otkazani zbog nemaštine. Bruka, zar ne.

U nadi da se to vise nece ponoviti, ŽIVELA NAM PETNICA.

Petnica

Petnica

Rudolf Van Vin

Konacno, da i nas glumice uvrste u visprene kuvarice. Pravo sa naslovne strane u kecelju sa sve varjacom. I mi konja za trku imamo. Ako mislite da je to malo priznanje, varate se. Celog zivota od kad odoh od maminih skuta uzivam u kuhinji i posveceno joj se predajem. Bas uzivam kao prvog dana kad sam uspesno zakuvala svoj prvi rucak. No, trebalo je da se pojavim u ziriju sa mojom dragm koleginicom Goricom Popovic, pored jednog takvog maga kuhine kakav je Rudolf Van Vin, pa da mi odate priznanje. Ko i dalje ne  veruje u moje kulinarske sposobnosti, neka mi izadje na crtu. Zahvaljujuci Rudolfu, na mojoj uskrsnjoj torti, naci ce se gnezdo sa jajima. Hvala mu za ovaj dar.

Ženski razgovori

Igrati jednu predstavu 10 godina mnogo je, a 29 godina biti na sceni sa istim partnerima/Svetlana Bojković i Milan Caci Mihailović/ u istom komadu i kostimu, na ivici je čuda! E to se meni desilo sa predstavom “Ženski razgovori “ po  tekstu velikog Duška Radovića. Koliko zadovoljstva i radosti, interesantnih gradova, zemalja, ljudi i utisaka. Da sam posle svake predstave napisala samo po jednu rečenicu sklopila bi se respektabilna knjiga, ali avaj….boravak u Stokholmu je bio odista čaroban. Publika nam se beskrajno radostila. Uživali smo i mi glumci i to istinski. Reakcije su bile gotovo kao na rok koncertima. Razgovor nakon predstave dirljiv. Odigrali smo dve predstave u Stokholmu i jednu u malom lepom univerzitetskom gradu Upsali. Dogovorili smo novo gostovanje  na jesen u Geteborgu i Malmeu. Samo trajanje od gotovo 30 godina potvrda je da smo odličan tim – dobitna kombinacija.

155 godina gimnazije u Kikindi

Kikinda…..155 godina gimnazije u Kikindi, jeste za ponos i diku. Gimnazija nosi ime Dušana Vasiljeva izuzetnog i značajnog pesnika. Bataljon značajnih,vrednih ljudi prošao je ovu školu. Od Đure Jakšića, Mike Antića, do Jovana Ćirilova,i da ne nabrajam. U čast ovog jubileja i ljubaznost uprave Beogradskog dramskog pozorišta, odigrasmo predstavu “Mleko“. Predstava je u mnogome bila izuzetna i posebna. Nakon iste u muzeju smo se nežno sećali školskih dana. Program je bio izvanredan. Govorila sam, a sta bi drugo, do poemu “Kikinda“ koju je napisao sam Mika Antić. Po nepisanom pravilu sve začiniše tamburaši i Duma Prunić. Srećna sam što sam bila đak ove škole.

dobricin prsten

16. februara dodeljena je najveca glumacka nagrada DOBRICIN PRSTEN Mikiju Manojlovicu. U prave ruke, nema sta!  Kako sam trenutno vezana za postelju, pozeleh da mu posaljem bar telegram, ali avaj….!  U Beogradu,  sa gotovo 2 miliona stanovnika, ne raznose  telegrame vikendom i praznicima, a goluba pismonosa odavno nema. Dakle ta sluzba ne radi. Odmaraju. Mogla sam ja da posaljem telegram, ali bi on stigao sa tri dana zakasnjenja, jer se Sretenje vezalo za vikend. Pih malera.! Ma bruka, ljudi moji. Da je tu kraj, ni po, jada! Logicno bi bilo da je ovom mom narodu stalo do kulture i kulturnjaka, da je neka TV stanica snimila to tako svecano, kako cujem predivno vece u Jugoslovenskom Dramskom Pozoristu. O Mikiju su govorili Paolo Maggeli, Haris Pasovic, Unkovski, Mijac, Savin, Ejdus, Cirilov, Seka Sabljic…..To je ozbiljna istorija pozorista. Al ,kome je do toga stalo. Najveca im je briga naziv istog pozorista. Istorija pocinje bas sada .Cujem pre par dana na TV-u da uskoro pocinju da rekonstruisu  TRG  Mire Trailovic.Sve bi bilo lepo da je nisu nazvali  “poznatom glumicom“ !!!!